Volvo XC70 – možda nekom zatreba

Da ne bude tema prazna, evo moje viđenje ovog vozila.

Volvo V70 se pravi od 1997. godine i naslednik je modela Volvo 855.
Model V70 XC je „off road“ verzija modela V70, razlikuje se po masivnijim branicima od crne plastike, dodatnim zaštitnim plastikama na vratima, većim međuosovinskim razmakom, povećanim odstojanjem od tla, pogonom na sva četiri točka ...

Prva generacija (1997-2000) nosi naziv V70 XC.
Druga generacija, (2000-2007) u početku se zvala V70 XC, a od 2003 XC70.
Treća generacije, (2007- ).

Ja vozim V70 XC iz 2002. godine sa manuelnim 5-o stepenim mjenjačem (što je valjda rijetkost) i ovo su moja iskustva:

viewtopic.php?f=20&t=31

U namjanju ruku zanimljiv auto. Potreban je određen period navikavanja pogotovo za nekog ko je 9 godina vozio Audi. Međutim kako naš narod kaže „na bolje se lako navići“.

Prije svega, auto izgleda moćno, visok (160 cm), masivni branici, veliki točkovi, veliki klirens ...
Motor 2435 ccm (B5244T3), redni petak postavljen poprečno, sa 147 KW ili 200 KS je po mom ukusu i prejak. Mada je fin osjećaj kad pretičeš šleper, vratiš u treću i stisneš gas do daske, a on zalijepi za sjedišta i dok se snađeš na satu već piše 140 km/h (bez obzira na 1650 kg težine) i moraš kočiti. A o zvuku motora kad pređe 3000 obrtaja da i ne govorim (neopisivo), iako je fabrički auspuh.

Kabina je prostrana, sjedišta, ili bolje reći fotelje, su udobne i nema, što me je jako nerviralo kod A4, osjećaja skučenosti kad sjednu dvije odrasle osobe na prednja sjedišta da se međusobno ramenima dodiruju ili da se naslanjaju na štokove. Instrument tabla je po mom mišljenju „prejednostavna“.

Gepek je posebna priča, kad se obore zadnja sjedišta dobije se jedna manja soba, jednostavno ogroman prostor u kome odrastao čovjek bez problema može da spava. Jednom prilikom sam bez problema utovario 13 metara jelove fosne (daska debljine 5 cm) u komadima po 1 m dužine i 4 metalne cijevi (4x2 cm) dužine po 6 metara, a pritom su djeca sjedila pozadi i bio je oboren samo središnji dio zadnje klupe. Auto ima upisanu nosivost u saobraćajnu !!! (kao kamion).

Vožnja je uživanje, na auto putu, na 150 km/h bez problema se može razgovarati i slušati muzika. Mislim da je brzina elektronski ograničena na 210 km/h (nisam probao) što se bez ikakvih problema može postići. Zahvaljujući AWD pogonu, koji bi trebao biti Haldex 2 generacije ali nisam siguran, auto ima odličnu prohodnost. Dobre zimske gume i 30 cm snijega nije nikakav problem. Nekako mi je žao što nema više snijega. Na makadamskoj uzbrdici, gdje Audi (nije quattro) poslije kraćeg zaleta stane (ukopa se) XC70 krene iz mirovanja. Kočnice su solidne, samo treba imati na umu da to što ima AWD pogon nema nikakve veze sa kočenjem.


Šta treba znati:

Nakon startovanja motora, kad auto postigne brzinu 20-30 km/h ABS se sam testira i pojavljuje se čudan zvuk. To je normalno.

Kad vozite auto sa upaljenom klimom, nakon nekih 45 min od gašenja motora, dešava se da se ventilacija sama uključi na minut dva (najjače izduvavanje). Normalno, sprečavanje kondenzacije.

Kao i kod svih modela ovog godišta može biti problema sa instrument tablom (mene zeza digitalni sat i trip). Takođe, na ETM (modul leptira gasa) (drive by wire - nema sajle gasa već elektronika sve odrađuje) treba obratiti pažnju i povremeno ga očistiti od gareži.

Mislim da nije komplikovan za održavanje ali je problem što majstori nemaju iskustva sa njima pa neće da su trude ili se boje da nešto drugo ne pokvare (mislim da ovo generalno važi za Volvo). Dijelova ima (trap - kugle, krajnice, pločice, seleni ...), ali ne na stanju jer se kod nas Volvo slabo vozi i može da se naruči pa stigne za dan-dva. U Banja Luci ima momak koji radi Volva i kaže da ništa nije problem da se nabavi ili popravi ako zatreba.

Recimo za veliki servis na Audi 2.4 motoru treba rastaviti pola auta, a ovde se to može relativno lako i brzo uraditi.

Finansijski:
koštao me registrovan oko 7.000 evra,
troši oko 8 evra plina na 100 km (što odgovara 6,5 l nafte na 100 km ali sa 200 konja, AWD, 1650 kg teško da može).

Zanimljiv auto, preporučio bih ga svakom, a naročito ko ima porodicu ili se bavi nekakavim poslom (stolar, lovac, poljoprivreda ...).

Ono što je poželjno je dobro poznavanje mehanike, engleskog jezika i rada na računaru. Ima 10-ak računara (CEM, ETM, DIM, modul vrata, modul mjenjača, modul klime ....). Nije neophodno, ali možete doći u situaciju da vas neko šiša, i skupo naplaćuje za neke banalne stvari (mada ovo važi i za većinu novijih automobila).

Ja sam sebi nabavio dijagnostiku (Vida + Dice) naravno iz Kine.

Ovo je moje viđenje, možda negdje griješim, a nadam se da će nekom biti od koristi. Ako nekog nešto još zanima neka slobodno pita.

Ova potrosnja od 8l plina sa AWD 2,5l turbo motorom od 250hp u autu 1650+ kg... mi je u blagu ruku nerealna. Inace skroz se slazem da je za lovce i ribolovce ovo extra vozilo. Daj malo podataka ako imas za AWD kakav je odnos pogonona napred nazad, sta ima ima od blokada, jel sve radi u automatici po zelji vozila ili mozes tu nesto i sam paliti-gasiti. Koliko para je bila kineska vida+dice? A ovo za servise i delove ti je i kod nas u SRB ista prica ko i kod tebe(zato ljudi i imaju predrasude o volvoima)

Nije 8 l/100 km već 8 evra/100 km što dođe oko 13,5 l/100 km.

AWD je sve automatika, nema ništa pipkanja, blokada i sl. U normalnoj vožnji oko 90 % snage ide na prednje točkove, a kad sistem registruje proklizavanje prednjih točkova onda se "uključuje" zadnje osovina i prenos bude 50/50, a ako pretjeram onda i ESP. Volvo je koristio "Viscous Coupling" na početku a kasnije "Haldex".

Kod VC prednji točak treba da prokliže skoro čitav krug da bi se aktivirao zadnji pogon. Ovaj sistem se koristio uglavnom kod prve generacije V70 XC, poznat i kod VW kao Syncro. Haldex reaguje kad prednji točak prokliže otrilike 1/4 kruga. Mislim da je kod mene Haldex ali nisam siguran koja je generacija (I ili II) (poznat i kao Quattro).

Vida+dice me ovde došla oko 165 evra.

sorry obicno se potrosnja pise u lit/100km a ne eur/100km pa sam permutovao mahinalno.

Nama koji vozimo na plin nekako je lakše potrošnju izražavati u evrima/100 km. Kad kažeš 13,5 l/100 km zvuču puno, ali kad kažeš 8 evra/100 km, e to je već nešto drugo, pa i oni što voze dizelaše kažu "pa to nije puno".

Još sam nešto htjeo..

Sviđa mi se što je prednji ovjes mcpherson, odnosno prilično je jednostavan (kao Golf II) ali s obzirom da je dimenzionisan za off road vožnju smatram da pri normalnoj vožnji po našim putevima nebi trebalo biti većih problema.

Kod AWD sistema treba malo obratiti pažnu prilikom tehničkog pregleda. Svaki malo pametniji kontrolor bi trebao znati kako se kontrolišu kočnice kod 4x4 vozila, ali nije loše napomenuti ili provjeriti da li kontrolor zna šta radi. Naime, može se desiti da dođe do kvara (loma u diferencijalu) te da se "izgubi" zadnji pogon.

Mislim da bi svi rado vozili Ocean Race, ali ...

Ma ima i ovdje u Prijedoru momak koji to radi (i prelemljavanje i zamjena čipa), ali mi se ne da skidati DIM i sve to raditi zbog sata. Za sada je podnošljivo.
U svakom slučaju dobro je znati da ima ljudi koji to mogu rješiti. Hvala.

Malo sam istraživao i skontao sam da kod mene nije Haldex spojnica, već klasična visko spojnica (Viscous Coupling).
Radi na principu razlike u brzini okretanja prednje i zadnje osovine. Kad postoji razlika u brzinama spojnica se "uključuje" i prebacuje dio snage na zadnju osovinu (50/50).
Postoje mehanizmi zaštite kad se spojnica isključuje (prilikom kočenja da zadnja osovina ne "gura" prednju ili kad brzina pređe 50 km/h)





Ovo je u jednu ruku dobro jer je jednostavnije i nema elektronike.

Na ovom clip-u se vidi mana visko spojnice (0:25 s) ali poslije nekog vremena ("dok se zagrije") sve radi normalno.

http://www.youtube.com/watch?v=FSZVoBHv-vM&noredirect=1

Ja do sada nisam imao ovakvih problema, odnosno nije bilo ovolikog kašnjenja i uglavnom je trebalo da prednji točak prokliže četvrtinu kruga možda i manje. Pretpostavljam da je ovaj dugo stajao u mjestu i odmah krenuo uzbrdo.

Kod Haldex spojnice nebi trebalo da ima ovakvog kašnjenja. Nisam siguran kad se Haldex spojnica počela ugrađivati, pretpostavljam da je sa facelift-om od 2005. godine.

I još nekoliko slika za bolje razlikovanje modela.

Prva generacije V70XC od 1997 - 2000



Druga generacija V70XC od 2000-2003 i XC70 od 2003 - 2005



Druga generacija - facelifted XC70 od 2005 - 2007



Treća generacija od 2007 do danas

Odgovarao bi mi jedan(bilo koj) od ovih sa slika cisto kad krenem na pecanje...

Pošto imam malo iskustva sa Nivom, probaću da uporedim ova dva AWD sistema, što jednostavnije budem mogao, pa izvinite na pojedinim uproštenim (nestručnim) izrazima.

Složićemo se da je Lada Niva onaj pravi, istinski terenac. Niva ima tri diferencijala, centralni diferencijal sa reduktorom (na slici označeno sa brojem 8), prednji (2) i zadnji (12) diferencijal.



Dok XC70 ima dva diferencijala, visko spojnicu i "rastavljač" koji se nalazi između visko spojnice i zadnjeg diferencijala.




Razlika u vožnji:

Suv asfalt

Niva: bez obzira na brzinu snaga se prenosi na sva četri točka skoro podjednako. Ovo je problem pri većim brzinama, naročito na krivudavim putevima, jer centralni diferencijal trpi velika opterećenja i Nive često imaju problema sa njim. Takođe, vožnja je neugodna jer stalno imaš osjećaj da Niva bježi iz krivine. Da bi se ovaj problem riješio na većini terenaca centralni diferencijal ima mogućnost isključenja neke osovine (4H, 2H ...).

V70XC: pri manjim brzinama, prednja i zadnja osovina se okreću podjednakim brzinama pa visko spojnica praktično nije "uključena". Ustvari, uvjek postoji mala razlika u brzini okretanja osovina pa je visko spojnica "nategnuta" i prenosi mali dio snage na zadnju osovinu (oko 5 %). Kad brzina zadnje osovine pređe oko 50 km/h, "rastavljač" koji radi na principu centrifugalne sile (kuglice sa oprugama), praktično rastavlja kardan, odnosno odvaja zadnji diferencijal od ostatka pogona, pa se sistem ponaša kao FWD.

Blatnjava uzbrdica

Niva: U osnovi, kad krene uz blatnjavu uzbrdicu prolizaće neki od točkova i Niva će stati. Vozač uključuje blokadu centarlnog diferencijala (na slici br. 10) tako da se snaga sad prenosi približno 50/50 na obe osovine. Ako prokliže jedan točak na prednjoj i jedan točak na zadnjoj osovini Niva staje. Vozač uključuje blokade diferencijala (prednjeg i zadnjeg) i Niva staje samo u slučaju da sva četri točka prokližu. Off road vožnja je nauka i vozač prije nego uđe u blato mora procjeniti situaciju i podesiti prenos jer blokiranje diferencijala u vožnji može oštetiti prenos.

V70XC: kad krene uz blatnjavu uzbrdicu proklizaće neki od točkova na prednjoj osovini, zbog razlike u brzini osovina visko "uključuje" zadnju osovinu. Ako pored jednog prednjeg točka prokliže i jedan točak na zadnjoj osovini XC staje. Pošto proklizuje i prednja i zadnja osovina njihove brzine se približno izjednačavaju i visko "isključuje" zadnju osovinu. Kako je zadnja osovina isključena ponovo postoji razlika i visko ponovo "uključuje" zadnju osovinu. Na osnovu navedenog zaključuje se da ovdje zadnja osovina "gurka", odnosno potpomaže prednju. Kod XC, zbog visko spojnice, nije moguć slučaj da se okreću samo zadnji točkovi, znači maksimalan odnos je 50/50, odnosno da bi se "uključila" zadnja osovina jedan točak na prednjoj osovini mora proklizavati. Ako se desi da proklizuje jedna točak na prednjoj i jedan točak na zadnjoj osovini XC staje i u pomoć "pristiže" ESP tako što koči točak koji proklizuje i snagu prebacuje na drugi točak iste osovine. Ako se desi i da ti drugi točkovi prokližu XC staje, a točkovi na istoj osovini praktično naizmjenično proklizuju.

Znači, kod XC se ne može desiti da istovremeno proklizuju sva četiri točka kao kod Nive i to je u suštini jedina razlika. U najboljem slučaju proklizavaće jedan na prednjoj i jedan na zadnjoj osovini, a najčešće jedan na prednjoj i povremeno jedan na zadnjoj osovini ("gurkanje").



Niva je komplikovana za off road vožnju (reduktor, blokade, "tri mjenjača" ...), često se desi da ostane blokiran centralni diferencijal ili čak neki diferencijal na osovini i eto belaja.

XC je jednostavan kao i "obična" vozila, nema redukcija, blokada i sl. Voziš dok se ne zaglaviš i to je to.

Ovaj sistem nije samo Volvov, slične sisteme (varijacije na temu) koriste i drugi proizvođači 4x4 vozila (syncro, quattro, 4matic) kao i kod manjih terenaca (RAV4, Subaru ...).

Recimo, Quattro prve generacije je imao mogućnost blokade centralnog i zadnjeg diferencijala pa kad prokliže jedan točak na prednjoj i oba točka na zadnjoj osovini auto staje. Druga generacija je koristila centralni samoblokirajući diferencijal (Torsen) i zadnji koji se "ručno" blokirao ali je opet prohodnost ista. Problem je bio što su vozači zaboravljali isključivati blokade pa na asfaltu sa uključenom blokadom zadnjeg diferencijala urade polukružno okretanja i nešto sigurno mora pući. Audi sad koristi Haldex, a to je u suštini savremenija (čitaj komplikovanija) Visko spojnica.

Ono što je važno napomenuti je da, zbog Visko spojnice, svi točkovi praktično moraju biti istih dimenzija, jer u suprotnom AWD neće raditi kako treba, a sigurno će doći do značajnih oštećenja.

Ako se sjetim još nečega, pisaću.

Kod XC mogućnost oštećenja prenosa zbog greške vozača je svedena na minimum. Može se desiti da "rastavljač" zapekne pa da je zadnja osovina uvjek ili uključena (što pri većim brzinama može dovesti do oštećenja Visko spojnice) ili isključena (nema zadnjeg pogona).

Teoretski XC neće stati dok samo jedan (bilo koji) točak ima dobro prijanjanje, međutim u praksi je to upitno. Ako je sve ispravno, sigurno neće stati ako bar jedan prednji točak ima dobro prijanjanje ili ako oba zadnja točka imaju dobro prijanjanje.

Volvo V70XC 2002 vs Audi Allroad 2002
Bolju prohodnost ima Audi zbog elektronske blokade zadnjeg diferencijala - teoretski mogu istovremeno da se vrte tri točka (jedan prednji i oba zadnja), dok kod Volva samo dva (jedan prednji i jedan zadnji). Međutim, quattro sistem je dosta komplikovaniji pa samim tim i dosta skuplji (u prodaji, a i za održavanje).

U suštini sve je stvar fizike. Ako nema prijanjanja (mokar led i uzbrdica) ne pomaže ni jedan AWD. (možda pomognu lanaci koji se kod XC stavljaju samo na prednje točkove ).


V70XC bez problema ide na:
Asfalt sa snijegom i poledicom
Makadam sa snijegom, ledom ili lišćem i
ostali suvi tereni (zemljani putevi, travnate kosine ...) zbog velikog klirensa (21 cm).

Mokar šumski zemljani put teško, ali sa lancima i to je moguće (mada skroz nepotrebno - ako neko ima potrebe da se vozi ovakvim putevima neka sebi kupi Ladu Nivu).

Uglavnom, XC zadovoljava 100 % normalnih potreba prosječnog vozača.
Ako negdje nisam mogao da se popnem, u suštini nisam ni trebao tuda da idem nego ono "aj' da probam dal' može".

Super postovi. I skroz mi se svidja XC 70
Samo bih ja nesto malo dodao.. Ova fensi vozila sa pogonom na sva 4 tocka se po meni uopste ne mogu svrstati u ozbiljne terence. Takodje ni lada niva zbog svog prastarog pogonskog sklopa se nikako ne moze porediti sa ovim volvom. Zasto kazem da ovaj volvo nije terenac i da se ne bi trebao porediti sa nivom. Volvo za terenca ima mali hod suspenzije, veliko medjuosovinsko rastojanje za dati klirens, los stepen ukrstanja osovina jer nisu krute, mali napadni ugao, putnicke gume... O ladi necu pisati(i ako imam iskusta vise nego dovoljno) jer nije post o njoj a i kao sto rekoh mislim da uopste nisu uporedivi ona i XC 70. XC varijanta je po meni izuzeten za predele gde su putevi klizavi, cesto pod snegom, nesto malo blatnjavi i td... Za neke ozbiljnije avanture van puteve treba zaboraviti sa ovakvim vozilima i kupiti terenca.

Ja mislim da je tom autu cimanje svaka voznja van puta... A putevi bilo koje podloge i klizavosti iste su teren koj mu najvise prija. Led ne racunam jer tu i gusenicari imaju probleme.

Cilj ovih postova je da vlasnici ili potencijalni kupci Volva XC70 ili bilo kog drugog Volva sa AWD pogonom (npr. V70 ili 850 AWD) mogu naći nekakve korisne informacije o ovom vozilu ili sistemu, da znaju na šta treba obratiti pažnju, kako da ga koriste da ne dođe do kvarova i sl.

Nord, prema vašim postovima bi čovjek zaključio da je AWD sistem kod Volva potpuni promašaj i da će skoro pri normalnoj upotrebi doći do kvara, odnosono "ne kupuj Volva sa AWD".

Bio bih vam zahvalan kad bi vaše stavove malo elaborirali, odnosno u nekoliko rečenica opisali ili vaše iskustvo sa ovim ili bar ono što ste čuli od drugih u kojim sličajevima ili pod kakvim okolnostima je došlo do kvara na AWD pogonu.

Logično je da će "pokušaji potpisivanja" prilikom svakog kretanja, vožnja sa gasom u podu, šaltanje sa pola ili bez kvačila, vožnja sa 80 km/h po neravnom kolovozu (rupama ili makadamu) ... dovesti do kvara. Znam da je gradska vožnja prava gnjavaža za AWD, ali ...

Meni bi puno značilo, a siguran sam i ostalim članovima foruma, da znam na šta treba obratiti pažnju, kako koristiti, kako voziti...

Unaprijed sam zahvalan na korisnim informacijama.

I ja sam na to mislio. Daleko od toga da nije dobar...

A moram naglasiti, Volvo jeste pravio "pravi", AWD TP21 "Sugga", ali očito je da danas nema mjesta na tržištu tome...

Šugga je monster truck

Spoiler: show

TP21 je bruka dzip Bas bi volio da ga posjedujem

Mislim da niko nije mislio da je XC70 los, nekvalitetan ili sta vec... Tek samo (bar je moje misljenje tako) da AWD pogon ne znaci i da je off road vozilo. Namenjen je uglavnom za voznju po putevima bilo koje podloge istih... Cisto da ljudi ne ocekuju ako kupe volvo XC70 da ce moci sa njim na masnu banderu da se popnu. Istina i sa ladom nivom sa kojom je poredjen gore ce im to tesko poci za rukom.

Prema nekakvim pretpostavkama za naše područje u saobraćaju se nalazi oko:

70 % FWD vozila
20 % RWD vozila
10 % AWD vozila

Ova statistika pokazuje koliko su nam, u stvari, potrebna AWD vozila, a tek koliko su nam potrebna off road vozila.
Ja bih pod pojmom "off road" podrazumjevao: puteve koji nisu vidjeli građevinsku mašinu (grejder) bar 10 godina, njive, oranice, pašnjake ... Ko zapravo ima potrebe da se vozi navedenim površinama?

Na našim područjima, za 99 % vožnje nije potreban AWD, ali šta da se radi, da odustaneš od kupovine dobrog vozila zato što ima AWD?

Ja bih pod pojmom "off road" podrazumjevao: puteve koji nisu vidjeli građevinsku mašinu (grejder) bar 10 godina, njive, oranice, pašnjake ... Ko zapravo ima potrebe da se vozi navedenim površinama?

Svako ko ima avanturistickog duha iznad sveg...

Na našim područjima, za 99 % vožnje nije potreban AWD, ali šta da se radi, da odustaneš od kupovine dobrog vozila zato što ima AWD?

Naravno da ne. To sto ce te malo vise kostati jer ce u glavnom vrteti jos jednu osovinu bez preke potrebe visestruko ce ti vratiti kad zimi padne sneg. Pa raznoraznim indijancima sa besnim makinama pokazes kako volvo pici...